ПочетнаОставински поступак

Оставински поступак


Основни суд у Новом Саду је месно надлежан за расправљање заоставштине оставиоца који је у време смрти имао пребивалиште односно боравиште на територији општина Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и на територији Града Новог Сада.

У оставинском поступку суд утврђује ко је оставилац, ко су његови наследници, која имовина чини заоставштину, да ли је оставилац сачинио тестамент, уговор о доживотном издржавању или други наследно-правни уговор, да ли је оставио дугове и која права припадају наследницима и другим лицима из заоставштине.

До покретања оставинског поступка пред судом долази када матичар, који је надлежан за упис смрти у матичну књигу умрлих, за лице које је умрло или је проглашено за умрло, по извршеном упису, у законском року, достави оставинском суду извод из матичне књиге умрлих.

По пријему извода из матичне књиге умрлих оставински суд доноси решење којим поверава јавном бележнику да састави смртовницу. Састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налазило последње пребивалиште, односно боравиште оставиоца, а ако оставилац није имао пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији, састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налази заоставштина или њен претежан део.

Ако по пријему смртовнице утврди да је за наслеђивање меродавно право Републике Србије, оставински суд може донети решење којим спровођење оставинског поступка поверава јавном бележнику. Оставински суд, ако за то не постоје сметње, поверава спровођење оставинске расправе јавном бележнику који је сачинио смртовницу.

Ако према подацима из смртовнице умрли није оставио имовину, оставински суд ће обуставити расправљање заоставштине. Суд ће тако поступити и у случају ако је умрли оставио само покретну имовину, а ни једно од лица позваних на наслеђе не тражи да се спроведе расправа. Ако је суд обуставио поступак због тога што се заоставштина састоји само из покретне имовине, лица позвана на наслеђе задржавају право да траже расправљање заоставштине.

Кад није познато да ли лице које је умрло има наследника, суд ће огласом позвати лица која полажу право на наслеђе да се пријаве суду у року од једне године од дана објављивања огласа. По истеку рока од једне године од објављеног огласа, уколико се не пријави ниједан наследник, суд ће донети решење којим заоставштину предаје на уживање Републици Србији.

Оставински поступак може да покрене и сам наследник, као и свако друго лице које има правни интерес да се расправи заоставштина оставиоца, подношењем предлога оставинском суду. Предлог за покретање оставинског поступка треба да садржи ознаку суда коме се подноси, име и презиме оставиоца, имена и презимена и адресе наследника, као и степен њиховог сродства са оставиоцем, имена и презимена других лица која полажу право на заоставштину, податке о томе шта чини предмет заоставштине, да ли је оставилац сачинио тестамент или уговор о доживотном издржавању, податке и потпис подносиоца предлога, као и одговарајућу документацију која се у фотокопији доставља уз предлог.
Уколико спровођење оставинског поступка не повери јавном бележнику (у ситуацији када постоји тестамент депонован у суду, када је потребно расписивати напред наведени оглас или у другим случајевима кад суд процени да је то целисходно), оставински суд заказује рочиште и позива наследне учеснике према подацима из смртовнице односно предлога.

Суд ће у позиву упозорити заинтересована лица да могу до окончања поступка дати суду изјаву да ли се примају наслеђа или се наслеђа одричу, а ако на рочиште не дођу или не дају изјаву - да се претпоставља да се прихватају наслеђа, и да ће суд о њиховим правима одлучити према подацима којима располаже. Посебно ће их упозорити да изјава о делимичном одрицању од наслеђа и изјава о одрицању од наслеђа под условом не производи правно дејство. Осим на рочишту за расправљање заоставштине, наследници наследничку изјаву могу дати пред сваким другим надлежним судом или пред јавним бележником. Ову изјаву, са истим правним дејством, наследник који нема пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији, може дати и пред конзуларним представником или дипломатским представником Републике Србије који врши конзуларне послове или пред јавним бележником у држави у којој борави (уколико та држава има јавног бележника). Наследник може опуномоћити и друго лице (пуномоћника који не мора бити адвокат) да у његово име пред судом да наследничку изјаву, с тим да та пуномоћ мора бити специјална у смислу да садржи тачну изјаву коју наследник жели да да (да се прима наслеђа или се одриче наслеђа) и да потпис наследника односно његовог заступника на истој мора бити оверен.




Ванпарнична и оставинска писарница овог суда
Адреса: Нови Сад, Булевар ослобођења бр. 58
Телефон: 021/417-627