1) Kako pokrenuti medijaciju ?
Medijacija se može pokrenuti obraćanjem medijatoru, ali i prilikom pokretanja ili u toku sudskog postupka. Medijator prvo obavlja razgovor sa podnosiocem zahteva da bi prikupio potrebne informacije. Ako proceni da je slučaj pogodan za rešavanje putem medijacije, kontaktiraće i ostale strane, kako bi utvrdio da li i kod njih postoji saglasnost da se problem reši medijacijom. Ukoliko postoji, medijator se dogovara sa svim stranama o datumu sastanka i kontaktira sve učesnike radi pripreme medijacije.
2) Kako izgleda postupak medijacije ?
Medijacija se sprovodi u prostorijama medijatora ili na nekom drugom pogodnom mestu koje stranke i medijator zajednički odrede. Medijator strane u sporu upoznaje sa ciljem medijacije, pravilima i troškovima. Medijacija se odvija kroz sesije, zajedničke, a po potrebi i odvojene. Svaka strana iznosi svoje viđenje sukoba i problema. Uloga medijatora je da omogući konstruktivnu komunikaciju, prikupi relevantne informacije i utvrdi sporna pitanja, kao i tačke oko kojih postoji saglasnost. Strane mogu odustati od medijacije u svakom trenutku, a medijacija može biti obustavljena i kada medijator proceni da dalje vođenje postupka nije svrsishodno.
3) Da li se može pokrenuti postupak medijacije iako je već u toku sudski postupak ?
Stranke mogu pokrenuti medijaciju pre ili u toku sudskog postupka, kao i u toku postupka po pravnim lekovima ili izvršnog postupka. Ukoliko strane postignu sporazum u medijaciji, taj sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, a pod određenim uslovima može imati i snagu izvršne isprave. Ukoliko strane ne postignu sporazum u medijaciji, strane ništa nisu izgubile - sudski postupak se svakako nastavlja.
4) Koje su prednosti medijacije u odnosu na sudsko rešavanje sporova?
Medijacija je postupak u kome strane zadržavaju kontrolu nad troškovima, dužinom trajanja i ishodom spora. U medijaciji se ne izvode dokazi, niti se utvrđuje koja strana jeste ili nije u pravu, već strane uz pomoć obučenog medijatora pregovaraju i fokusiraju se na svoje interese u cilju prevazilaženja problema i postizanja prihvatljivog rešenja za sve. U medijaciji odluku donose same strane u sporu, a ne medijator. Nema gubitnika i pobednika – obe strane će na kraju biti zadovoljne postignutom sporazumom jer se samo tako sporazum i može zaključiti. Sporazum će biti rešenje za ono što je zaista važno (potrebe i interesi samih strana), bez obzira na to šta o odnosu strana govore striktno pravne norme.
Medijacija je poverljiv i privatan postupak u kome je uvek isključena javnost. Svi podaci, predlozi i izjave date u toku pregovora ili u svrhu postizanja sporazuma, su poverljivi i ne mogu se koristiti kao dokaz u sudskom ili drugom postupku, niti ih strane ili medijator mogu iznositi u javnost, osim ako se strane drugačije ne dogovore.
Medijacija se vodi u skladu sa raspoloživim vremenom samih stranaka i medijatora, može se završiti za kratko vreme i u intezivnom radu.
5) Da li u medijaciji mogu učestvovati advokati ?
Stranke u medijaciji učestvuju lično, ali mogu imati i punomoćnika advokata.
6) Koji slučajevi su podobni za postupak medijacije?
Medijacija ima primenu u sledećim oblastima : imovinski sporovi, porodični sporovi, radni sporovi, privredni sporovi, potrošački sporovi, sporovi za naknadu štete, komunalni sporovi, kao i drugi sukobi i sporovi u lokalnoj zajednici, sukobi koji nastaju u slučajevima diskriminacije, sporovi u okviru finansijskog sektora, stečajnog i izvršnog postupka i drugi.
